U svom Hazarskom rečniku nesuđeni srpski nobelovac Milorad Pavić na jednom mestu citira izgubljeni primerak Daubmanusovog Hazarskog rečnika iz 1691. navodeći neobičnu sentencu Reč postade meso. On tu svakako samo doslovno podseća da u početku beše reč, i u svom postmodernističkom maniru traga za onim trenutkom kada je Gospod iz Logosa stvorio sve ostalo. Ili, možda, pisac misli pomalo na sve nas?

Od stvaranja sveta, dragi moji, po vizantijskom računanju vremena prošlo je 7523 godine, od Daubmanusovog Hazarskog rečnika 324, a od Pavićevog 31 godina. Da li je moguće da jedna legenda i dve stare knjige (od kojih jedna i ne postoji) u današnje vreme, ovakvo kakvo je, i današnjim ljudima, ovakvim kakvi su, može ikako da pomogne?

Svakako da može. Sada, dok čitate ove redove, zastanite i razmislite o moći reči. Otkud zagonetni početak Biblije Iskoni bi slovo? I kako to iz reči nastade ono moćno biće, kadro da stvori Nebo i Zemlju? I koja je čarolija potrebna da iz reči nastane meso?

Na žalost i na sreću, toj čaroliji prisustvuje ljudska vrsta od svog nastanka. Od prvog rata u kome su ljudi poginuli zbog uvrede časti do 11. septembra, ali i od pronalaska točka do spuštanja na Mesec. I dobru i zlu koren je reč. Ona sama je čarolija koja je uvek na početku svega, i koja je sposobna da se pretvori u meso.

Poštujemo li mi to božanstvo reči? Naravno da ne! Reči sa Gazimestana 1989, reči iz TV dnevnika devedesetih, reči knjiga sa nacionalnom  tematikom u hiljadama konkretnih slučajeva poput zlih duhova su zaposeli konkretne ljude (postale su meso, zar ne?) koji su činili zlo drugima. I danas, demokrate i evropejci svesno plasiraju govor mržnje prema drugima i drugačijima, nadajući se da će te reči mržnje postati, ako ne meso, a ono bar glasački listići sa zaokruženim njihovim imenom.

Tragično bi bilo da dva puta u deceniji zaboravimo na mudrost predaka koja nam poručuje da jezik kosti nema, ali kosti lomi, i da se opredeljujemo po onome uh, ala mu je skresao!

 Za početak poštujmo i u životu i u politici one koji poštuju Reč, oprezno koristeći njene moći. One koji nas na konferencijama za štampu, ali i u privatnim razgovorima ne zasipaju svakodnevno senzacionalnim saznanjima o ovome i onome. Kao što reče Niče, mudrost nikada nije stanovala u galami pijace, već u visokim gorama razmišljanja u osami...