Kroz prozor biblioteke

Мобилне апликације – промена цивилизацијске парадигме

Експлозија информатичке технологије којој присуствујемо протеклих деценија потпуно је променила животe људи, а на добром је путу да промени и читаву људску цивилизацију. Почело је као омогућавање приступа информацијама, али је одавно прерасло ову димензију и постало буквално одређујући фактор човековог живота. Донедавно, компјутери и претраживачи су били неприкосновени. Мантра „даблју даблју даблју тачка...“ је обележила прву и део друге деценије ХХI века, али то је време сада иза нас.

Последњих неколико година су персонални рачунари, једноставно, постали недовољни. Са напретком у мобилној технологији и експанзијом коришћења паметних телефона, људи су развили навику и потребу да буквално све информације имају на дохват руке. И заиста, ко ће, када се појави потреба за информацијом отићи до канцеларије или куће, укључити компјутер и кренути са укуцавањем „www...“? За то се једноставно нема времена, али ни потребе када је у џепу мобилни телефон који одавно више не служи само за телефонирање. Концепт „паметних телефона“ учинио је да се већ говори о посткомпјутерској цивилизацији у којој мобилне апликације буквално управљају човековим слободним, али и радним временом.

Присутне у свакој области живота

По неким истраживањима постоји шест категорија мобилних апликација, и све имају огроман утицај на парадигму савременог живота^[1]: Начин живота (упознавање, фитнес, храна, музика, путовања), Друштвене мреже (Фејсбук, Инстаграм...), Корисне апликације (подсетник, дигитрон...), Забава/игрице (Angry birds...), Посао (документи, табеле, плаћања) и Вести и информације (B92, Блиц...). Иако би се овде свакако могла додати и категорија мобилних апликација примењивих у образовању, и у свакој од ових категорија има места за неки аспект библиотечког пословања, па изгледа сасвим природно да библиотечко-информатички професионалци треба да истражују мобилне уређаје као начин повезивања са својом потенцијалном и постојећом корисничком заједницом.[2]

У библиотекама?

У свом чланку презентованом давне 2011. гофине на 77. Конгресу ИФЛЕ Клаус Чејнова пророчански каже  : “Овај развој (коришћења мобилних апликација) је готово неизбежно праћен губитком важности великог Интернета. Портали и институционалне веб странице оријентисане ка "пуном сервису" биће замењене апликацијама и понудама сличним веб-услугама прилагођеним специфичним сврхама и услугама, који су прилагођени врло конкретним и разноврсним сценаријима употребе дигиталног света... Интернет ће постати индивидуалан као живот својих корисника, биће њихов стални пратилац.“ ^[3] Управо то се протеклих година и дешава у библиотечком свету, па су у библиотекарству развијених земаља услуге персонализоване до нивоа најспецифичнијих потреба свих категорија корисника.

Скидањем библиотечке мобилне апликације корисник се већ „обећава“ библиотеци као заинтересован и мотивисан корисник. Услов за коришћење апликације је давање приступа подацима корисника, а те податке библиотеке користе за више персонализовану услугу. Са друге стране, корисник је на само клик од каталога и осталих информација које су му потребне, па ако је потрага за информацијама које поседује библиотека по интернету пецање у мору, претрага по сајту библиотеке пецање у базену, мобилна апликација кориснику омогућава буквално пецање у бурету. Наравно, остају користи већ остварене „класичним“ интернетом, па је библиотека и даље свеприсутна, без зидова и потенцијално отворена за све, свуда и на сваком месту.

Да ли српске библиотеке препознају користи мобилних апликација?

Нажалост, стање у српским библиотекама не одсликава препознавање бенефита коришћења мобилних апликација у пословању.

Истраживање које је аутор овог текста обавио током маја 2019. године одаје суморну слику. Анкета је укључивала питање о коришћењу мобилних апликација и претрагу Google Play Store-a i App store-a. Питање је постављено матичним библиотекама, с тим да оне провере да ли нека јавна библиотека из њиховог округа користи мобилне апликације. Од 25 анкетираних матичних библиотека у Србији одговорило је њих 5, а у продавницама мобилних апликација је пронађена још једна библиотека која користи мобилне апликације у свом раду. Чак 19 матичних библиотека није одговорило на анкету и претпоставка је да ни оне, ни библиотеке из њихових округа не користе мобилне апликације.

И врсте мобилних апликације које се у Србији користе указују на неразвијеност ове потенцијално веома корисне области библиотечког пословања.

Познати теоретичар иновативних услуга библиотеке, Јулија Бергман, у истраживању које преноси Гетеов институт[4] препознаје три врсте мобилних апликација за библиотеке које желе да развијају своје дигиталне стратегије: апликације за библиотечке каталоге које омогућују онлајн приступ, апликације за вредне фондове којима се омогућује приступ посебним деловима архива - попут вредних рукописа - и, коначно, апликације за проширену реалност у којима се комбинују информације из физичког света и онлајн подаци.

(Веома) кратак преглед постојећег стања

Чини се да су најмање захтевне апликације за каталоге и библиотеке, и у Србији библиотеке имају готову мобилну апликацију коју већ сутра могу да користе. Наравно, реч је о апликацији mCOBISS[5], Виртуелна библиотека Србије на мобилним уређајима која омогућава приступ информацијама у више од 178 библиотека у Србији. Било када и са било ког места корисник може да потражи и резервише књигу, часопис, новине, ДВД, продужи рок позајмице, очита бар-код (ИСБН и ИССН), направи списак омиљених књига и подели га с другима или да погледа локацију библиотеке на карти и смернице за пут до библиотеке.

Условно речено, у ову категорију апликација спада и апликација[6] коју је израдила Библиотека града Београда. Ова најмање захтевна апликација представља веб сајт оптимизован за коришћење на мобилним уређајима, али је прегледна, информативна и садржи приступ каталогу библиотеке. Овакви пројекти су добар увод у навикавање корисника на библиотечке мобилне апликације и напредније покушаје коришћења ове врсте приступа информацијама.

У другу врсту апликација спада апликација "Каталог приступачних књига"[7]  коју је урадила Народна библиотека Ужице, а која омогућава особама са тешкоћама у читању да претраже фонд Народне библиотеке Ужице у коме се налазе аудио књиге и књиге на Брајевом писму. Апликација је добро урађена, оперативна и представља добар пример за библиотеке и велику подршку Ужичанима и житељима Златиборског округа који имају потешкоћа у читању. Такође, ова апликација промовише ужичку библиотеку као значајан фактор у локалној образовно-културној понуди, али и као лидера у напредним технологијама међу библиотекама у Србији.

Што се тиче ове врсте апликација, осим помоћи особама са потешкоћама у читању, могло би се очекивати да библиотеке крену са израдом апликација у којима би читаоци имали приступ Завичајном фонду или Фонду старе и ретке књиге, али и посебним фондовима попут легата и слично.

Апликације за проширену реалност у библиотекама у иностранству до сада су коришћене углавном за „виртуелне шетње“ кроз градове у разним временским периодима. Ове апликације јесу најзахтевније за израду, али могу да промовишу библиотеку као значајан чинилац туристичке понуде града. На тај начин се најбоље води борба за видљивост у локалној заједници, па и за видљивост у изради и одобравању буџета установе. Проблем је што је израда оваквих апликација скупа и нема много библиотека које би могле да се ухвате у коштац са трошковима израде. Аутору текста је познато да је неколико библиотека у Србији аплицирало са оваквим пројектима код Министарства културе, али за сад нису добиле подршку за израду апликација проширене реалности.

Закључак

Да закључимо. Ситуација са коришћењем мобилних апликација у библиотекама у Србији је суморна, али је барем јасна. Постоје многобројни бенефити коришћења таквих апликација, у неким библиотекама већ се ради са њима, у некима постоји свест о потреби коришћења, али у већини библиотека још није ни закорачено у овај простор библиотечких услуга.

Решење се назире у стратегији дигитализације која је у библиотекарству Србије одмакла, а која ће свакако подићи свест о коришћењу (и) мобилних апликација у библиотечкој пракси. Надам се да ће и овај рад бити скромни допринос на том путу у будућност.